Često radimo neke stvari iz duboko ukorenjenih razloga – možda verujemo da će nas to dovesti do ljubavi, prihvatanja ili uspeha. Ipak, ono što se ponekad desi je da se poistovetimo sa žrtvovanjem. Možda smo se zbog drugih odrekli nečega ili žrtvovali deo sebe, a da toga nismo ni svesni.
Zato, često možemo čuti izjave poput: „Zbog tebe sam se žrtvovao…“, „Zbog tebe sam ostala u braku…“, „Zbog tebe sam radila prekovremeno…“. Takve reči mogu delovati kao pokušaj da opravdamo svoja delovanja i žrtve koje smo napravili za druge. Ali, šta se zapravo dešava kada to kažemo?
Kada kažemo „zbog tebe“, mi sebe stavimo u poziciju žrtve, a druge ljude, naročito decu, stavljamo u poziciju krivca. Time stvaramo dinamiku u kojoj osećaju odgovornost za naše odluke i postupke. Na primer, roditelj koji stalno ponavlja da je žrtvovao svoje snove zbog dece, može kod njih izazvati osećaj da su oni uzrok roditeljovih neuspeha ili nesreće, iako to nije njihov teret. Isto važi za partnere – ako kažemo da smo ostali u vezi „zbog njih“, možemo im nesvesno stvoriti osećaj da oni nose odgovornost za našu sreću.
Umesto toga, važno je prepoznati da naše odluke dolaze iz naših unutrašnjih izbora. Možemo ih donositi sa ljubavlju i svesnošću, bez stvaranja osećaja krivice kod drugih.
Ako želite da se žrtvujete za nekog, neka to bude vaš izbor, a ne nešto što drugima „dugujete“.
Tako ne samo da ćete živeti autentično, već ćete i svojim postupcima pokazati deci i voljenima kako se može donositi odgovorne odluke bez potrebe za optuživanjem ili izgovaranjem „zbog tebe“.
