„Očuvanje dobrog zdravlja tela je naša dužnost… Inače, nećemo biti u stanju da održimo jačinu i čistotu našeg uma.“
– Buda
Šta kada bi naše telo moglo da govori? Kakve bi odgovore dobijali? Naša iskustva ne ostaju samo u zapisima i sećanjima – ona su duboko utisnuta u naše telo. Ono što se događa u našem umu ima direktan uticaj na naše telo, jer su svi nivoi našeg postojanja – duhovni, mentalni, emocionalni i telesni – međusobno povezani.
Veštom posmatraču telo može biti jasan odraz čovekovog postojanja, verovanja i ponašanja. Onaj koji se odluči da se povuče u sebe i oslušne signale svog tela, moći će da osvesti ono što u ubrzanom svakodnevnom životu često izmiče pažnji. Ako uspemo da to postignemo, duboki zapisi o našem životu mogu izaći na površinu i postati vidljivi.
Od trenutka kada su ljudi počeli da tragaju za smislom postojanja u spoljnom svetu, mnoge drevne spoznaje su zanemarene. Čovek je postao racionalno biće, čija se egzistencija često deli na tri naizgled nepovezana aspekta: dušu, um i telo. Ova podela često nas dovodi do toga da se potpuno posvetimo umu, zanemarujući svoje telo. U nekim slučajevima, kada se suočimo s bolešću, fokusiramo se isključivo na simptome, bakterije, viruse ili gene, dok zanemarujemo druge faktore života, duboko ukorenjena verovanja ili potisnuta negativna iskustva koja zapravo pokušavaju da skrenu pažnju na sebe.
Takođe, često potiskujemo neproživljene emocije, jer njihovo iskreno razmatranje može izazvati značajnu unutrašnju bol. Međutim, potisnute emocije neće nestati; one će pronaći način da se manifestuju kroz telo.
Zbog toga je od esencijalne važnosti da bolje razumemo i osetimo naše emocije. Sam izraz “emocija” dolazi od latinske reči „emovere“, što znači „uznemiriti“ ili „pokrenuti“. Ekart Tol u svojoj knjizi Nova zemlja opisuje ovaj proces:
„Sve ono što naš um priča, telo u to veruje i reaguje. Te reakcije su emocije. Emocije, zauzvrat, šalju energiju nazad ka mislima koje su i stvorile emocije. To je začarani krug izmedju neosnovanih misli i osećanja, a rezultat je emocionalno razmišljanje i emocionalno izmišljanje priča.
Misli koje pokreću emocionalnu reakciju u telu mogu doći veoma brzo. Često i pre nego što um ima vremena da ih imenuje, telo je već odgovorilo emocijom, a emocija se pretvorila u reakciju. Te misli postoje u predgovornoj fazi i mogu se nazvati neizgovorenim, nesvesnim pretpostavkama. Potiču iz uslovljene prošlosti svake osobe, obično iz ranog detinjstva. Ovo su neke od čestih nesvesnih pretpostavki: „Niko me ne poštuje i ne ceni. Nikada nemam dovoljno novca. Život je borba. Nisam dovoljno dobra. Ne zaslužujem ljubav.“ Nesvesne pretpostavke u telu stvaraju emocije koje potom stvaraju aktivnost u umu i trenutne reakcije. Na taj način, one kreiraju našu stvarnost.
Negativne emocije kao što su: strah, nemir, zameranje, tuga, mržnja, ljubomora, zavist remete protok energije kroz telo, utiču na rad srca, imunološki sistem, varenje, lučenje hormona itd. Emocija koja škodi telu utiče i na ljude sa kojima dolazimo u kontakt indirektno, putem lančane reakcije, ali i na bezbrojne druge, sa kojima uopšte ne dolazimo u kontakt.
Kako onda pozitivne emocije utiču na naše telo? Da li one jačaju imunološki sistem, pospešuju zdravlje i leče telo? Ovde dolazimo do razlike izmedju emocija koje stvara ego i dubljih emocija, koje proizilaze iz našeg prirodnog stanja povezanosti sa bićem. Možemo to objasniti na primerima. Ono što naš ego naziva ljubavlju jeste posesivnost i zavisno vezivanje, koje se već narednog sekunda može pretvoriti u mržnju. Pohvale i priznanja nam pomažu da se osećamo živim jedan dan, kritike i ignorisanje čine da se osećamo odbačenim i nesrećnim narednog. To znači da pozitivne emocije koje stvara ego u sebi već sadrže njima suprotne emocije, u koje se veoma lako mogu pretvoriti. Ne postoji dobro bez lošeg, niti let bez vrtoglavog pada. Zadovoljstvo posle lude zabave pretvara se u mamurluk sledećeg jutra.
Možemo zaključiti da sve emocije koje stvara ego, potiču od identifikacije sa spoljašnjim faktorima koji su podložni promeni. Dublje emocije nisu zapravo emocije, nego stanja bića. One potiču iz naše unutrašnjosti i iskazuju se kroz ljubav, radost i mir, koji su deo naše prave prirode.“
Sve veći broj ljudi postaje svestan nužnosti redefinisanja vrednosti i otkrivanja svoje prave prirode. Okrećemo se sebi, čistimo unutrašnji prostor i ponovo otkrivamo delove sebe koji su dugo bili zanemareni. Na sreću, danas imamo mnogo mogućnosti koje mogu postati most između našeg uma i tela, vraćajući nas u stanje zdravlja i vitalnosti. Naš cilj mora biti usmeren ka živosti organizma, radosti i zadovoljstvu življenja. Samo na taj način možemo postati emocionalno zdrave osobe.
Emocionalno zdrava osoba je sposobna da doživi i iskreno izrazi svoje emocije. Ona je iskrena, prijateljski nastrojena, veruje u svoje sposobnosti, emocionalno je stabilna i otporna na stres.
