Pre nekoliko dana, tokom časa joge, osetila sam nešto što me nateralo na razmišljanje. Tokom jedne poze, primetila sam napetost u ramenima i lagani pritisak u glavi. Dok je instruktor podsticao grupu da “ostane u momentu” i “izdrži nelagodu”, ja sam odlučila da napravim pauzu. Sela sam na prostirku i disala. U tom trenutku, setila sam se koliko često ignorišemo signale svog tela – u jogi, ali i u svakodnevnom životu.
Joga nas uči da prepoznajemo granicu između izazova i preterivanja. I dok je važno ponekad izaći iz zone komfora, još je važnije da osluškujemo sebe i odmorimo kada je to potrebno. Telo nam uvek šalje poruke – samo je pitanje da li smo spremni da ih čujemo.
Zašto ignorišemo svoje telo?
Većina nas je navikla da u životu “gura dalje”. Koliko puta smo preskočili obrok jer smo imali previše obaveza? Koliko puta smo ostali budni do kasno, uprkos tome što smo bili iscrpljeni? Sve ovo radimo jer verujemo da su rezultati važniji od naše dobrobiti – i to postaje pravilo, a ne izuzetak.
Kao žene, često smo posebno sklone ovom obrascu. Uče nas da je briga o drugima prioritet i da je „nesebičnost“ vrlina. Ali gde to ostavlja nas? Kada stalno stavljamo tuđe potrebe ispred svojih, postajemo hronično umorne, anksiozne i odvojene od sebe.
Telo kao saveznik
Kao terapeut, često govorim o važnosti prepoznavanja signala koje nam telo šalje. Nelagodnost u telu nije neprijatelj – to je samo informacija. Glavobolja možda ukazuje na to da smo pod stresom ili dehidrirani. Ubrzan puls može biti signal anksioznosti. Bol u leđima može ukazivati na emocionalni teret koji nosimo.
Slušanje tela nije slabost – to je snaga. Kada zastanemo i pitamo se “Šta mi je sada potrebno?”, pokazujemo sebi poštovanje. Umesto da tražimo rešenja spolja, okrećemo se unutrašnjim resursima i gradimo poverenje u sebe.
Kako početi da osluškujemo svoje telo?
- Pauzirajte i dišite.
Nađite trenutak u toku dana kada ćete samo sedeti i dišete. Postavite sebi pitanje: “Kako se osećam sada?” Ne sudite – samo slušajte. - Proverite svoje telo.
Odvojite nekoliko minuta da oslušnete različite delove tela. Da li osećate napetost? Umor? Da li vam nešto nedostaje – voda, hrana, san? Ovo su osnovne stvari, ali često ih zanemarujemo. - Budite nežni prema sebi.
Ako primetite da ste iscrpljeni, dozvolite sebi pauzu. Ako ste tužni, pružite sebi trenutak da to priznate. Nema ništa loše u tome da se povučemo i brinemo o sebi – naprotiv, to je znak snage.
Postavljanje granica kao čin ljubavi prema sebi
Evo nekoliko jednostavnih koraka koji vam mogu pomoći:
U jogi, kao i u životu, granice su ključne. Ako nešto ne prija vašem telu, zašto biste ostajali u toj pozi? Ako vam neka situacija u svakodnevnom životu izaziva stres ili nelagodu, zašto biste je tolerisali?
Granice nisu zidovi – one su način da kažete “da” sebi. Kada kažemo “ne” nečemu što nas iscrpljuje, otvaramo prostor za stvari koje nas obnavljaju.
Joga, baš kao i život, nije takmičenje. Nema “pravog” načina da budete u pozi – baš kao što nema univerzalnog recepta za sreću. Najvažnije je da osluškujete svoje telo i da budete prisutni sa sobom, onako kako jeste.
Ako ste iscrpljeni, napravite pauzu. Ako osećate bol, prilagodite se. Ako osećate nelagodu, istražite odakle dolazi. Svaki trenutak je prilika da se povežete sa sobom – nežno, s ljubavlju i sa poštovanjem prema svom telu i svojoj duši.
