Mnoge osobe koje deluju mirno, pristojno i nenametljivo, zapravo žive sa stalnim unutrašnjim konfliktom – ne izražavaju svoje mišljenje i potrebe jer se plaše da se ne zamere drugima. Iako deluje kao vrlina, ovo ponašanje često potiče iz potrebe da se izbegne konflikt, neprijatnost, odbacivanje ili osećaj krivice. Ljudi koji se „ne zameraju“ često osećaju tihu frustraciju, prazninu, pa čak i ljutnju – na sebe ili druge.
Uzroci ove potrebe za povlačenjem mogu biti različiti. Često su utemeljeni još u ranom detinjstvu – u porukama koje smo dobijali od roditelja ili okoline, u naučenom obrascu da je mir važniji od autentičnosti, da je ćutanje sigurnije od iskrenosti. Možda ste nekada naučili da vas vole samo kada ste „dobri“, tihi, prilagodljivi. I da su izražavanje neslaganja, granica ili drugačijeg mišljenja znak neposlušnosti ili opasnosti.
Ali šta se dešava kada stalno potiskujemo svoje mišljenje? Vremenom gubimo kontakt sa sobom. Počinjemo da sumnjamo u svoje vrednosti, potrebe, pa čak i u sopstvenu sposobnost da odlučujemo i stojimo iza sebe. I sve češće osećamo da nas drugi ne vide – jer im ni ne pokazujemo ko zaista jesmo.
Psihoterapija pruža prostor da se ova tema razotkrije bez osude. Kroz razgovor, podršku i postepeno osnaživanje, klijenti uče da prepoznaju šta osećaju, šta žele i kako to mogu izraziti na miran i jasan način. Uče da njihovo mišljenje ima vrednost, da konflikt nije kraj sveta i da je moguće postaviti granicu bez gubitka ljubavi.
Kako proces napreduje, razvija se veće poverenje u sebe i svoju sposobnost za samostalno funkcionisanje. Počinje da se gradi nova vrsta odnosa sa sobom i sa drugima – odnosa zasnovanog na autentičnosti, poštovanju i međusobnom uvažavanju, bez straha i osećaja krivice.
Ako osećate da često potiskujete ono što mislite i želite, možda je vreme da date glas svom unutrašnjem biću. Vaše mišljenje je važno – i zaslužuje da bude izgovoreno.